GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Zašto je važno biti prisutan.

Ćogjal Namkhai Norbu

Deo iz Longsal Rushen Ritrita, Tenerife (Jan.27-Feb.3, 2017)

29. januar 2017, popodne

Nakon što ste završili Ati gurujogu, šta bi trebalo da radite? Nemamo nikakvo pravilo koje kaže: „U Dzogćen učenju treba da radite to i to.“ Dzogćen učenje je iznad pravila.

U Dzogćen učenju pravilo je da ste prisutni. Da vam ništa ne odvlači pažnju. To je ono što treba da naučite. To je druga najvažnija stvar u Dzogćen učenju. Ako želite da vizualizujete božanstva, radite mantre, invokacije i sl., Dzogćen učenje ne kaže da ne bi trebalo to da radite. Uvek ste slobodni. Treba da se prilagodite okolnostima i kad imate priliku možete da se posvetite tim stvarima. Ali kad ste u stanju Ati gurujoge ono što je stvarno potrebno je da budete usredsređeni na konkretni trenutak, da niste rasejani. To treba da naučite.

Neki moji učenici kažu, „Uvek nam govorite da je veoma važno da budemo prisutni. Ja sam pokušao, ali to nije lako. Uvek mi nešto odvlači pažnju“. Takva osoba se potom ni ne trudi da bude prisutna. To nije dobro. Čak i ako nije lako, treba da naučite jer ipak nije tako teško kao, na primer, žrtvovati se. Ja vam ne kažem da provedete godine i godine na planini i radite kao Milarepa. To bi stvarno bilo teško. Ne tražim od vas ništa takvo.Samo vas molim da budete prisutni, da vas ništa ne ometa. Pa, ako možda ne znate kako, tada to mora da naučite.

Naš koncept kako da se fokusiramo je malo drugačiji od onog kad učite. Naš koncept da se fokusiramo je ovaj. Ako mislite na nešto, na primer, hoćete da napišete pismo, tada ne želite da vas bilo šta ometa u tome. Koncentrišete se na to šta ćete napisati u pismu i tako dalje. Ako niste fokusirani i usput radite i nešto drugo, tada kažemo da vam je pažnja odvučena.

U Učenju to znači da niste prisutni. To vam odvlači misli i način razmišljanja i ometa vas. Kada pišete pismo važno vam je da bude savršeno napisano. U Učenju biti prisutan nije tako. Ono što treba da naučite u Učenju je kao kad učite da vozite kola. To je dobar primer jer svi imamo takvo iskustvo. U početku nije lako. Isto tako je kad učite da budete prisutni. Ali kad vežbate jednom, dvaput, triput, itd., uskoro postaje sve lakše i lakše.

Kako treba da vežbate? Razmišljate: „O, danas hoću da naučim kako da budem prisutan, da me ništa ne ometa. Imam jedan sat slobodnog vremena i posvetiću ih tome da budem prisutan“. I odlučili ste. Pogledate na sat. Koliko je sati? I počinjete! Tada razmišljate: „Kakva je to tehnika? Šta sada da radim?“. I ne radite ništa. Ostajete u svom stanju. Tada vam sinu neke ideje. „Aha, sad sam slobodan! Evo me ovde prisutnog!“. Pa razmišljate dalje. „Idem do kuhinje da skuvam kafu“. Sada ste prisutni i znate da razmišljate o tome da odete u kuhinju. I ništa vas ne ometa. Znate da baš to mislite. Ali to ne znači da možete da se opustite. Niste u stanju kontemplacije, nego ste samo prisutni. Sada kad ustajete i idete u kuhinju, svesni ste toga da ustajete i koračate prema kuhinji. Svesni ste onoga što radite. Tada skuvate kafu i vratite se nazad. Svo vreme ste prisutni i ništa vas ne ometa.

Uopšte, mnoge misli nam padaju na pamet i naše ponašanje je uslovljeno njima, ali vi ostanite fokusirani veoma precizno na svaku od njih. Treba da budete spremni jer imate mnogo mobilnih telefona. Kad vas neko pozove odmah treba da ste prisutni. Primećujete da vas neko zove. Javljate se i razgovarate s tom osobom, ili vam prijatelj pored kaže nešto, a vi mu odgovarate. Treba da ste fokusirani – to je ono što biti prisutan zaista znači. Ako odlučite da radite praksu sat vremena, pokušajte da budete prisutni, da vas ništa ne ometa. Kao da vozite kola. Kad naučimo da vozimo, ne moramo stalno da budemo koncentrisani samo na put i vožnju. Možemo da pričamo s prijateljima, da bacimo pogled naokolo, ali nam to ne skreće pažnju s vožnje jer u tom slučaju eto nesreće. To je sve što treba da naučimo kad vozimo kola. Ali život nije samo vožnja. Ima bezbroj stvari. Naučiti kako biti prisutan znači biti prisutan u svim prilikama. Šta god da se desi, treba da smo prisutni. 

Ako naučite kako to da radite i posvetite tome, recimo, sat vremena danas, kada to sutra ponovite osetićete da je malo lakše. Kako dalje vežbate postajaće sve lakše i lakše, mnogo lakše nego je bilo voziti automobil u startu. Dobar Dzogćen praktičar je uvek prisutan. Čak i kad pričate, na poslu ste ili radite bilo šta, uvek je moguće da budete prisutni. Biti prisutan je veoma dobro i pomaže vašem psihičkom stanju. Ako ste prisutni odmah ćete primetiti ako osetite napetost. Pa možete pravovremeno da se opustite. Kad ste opušteni nemate problema s psihičkim stanjem. Dakle, biti prisutan je veoma važna praksa u Dzogćen učenju.

Biti prisutan možete uvežbavati sa bilo kakvim pokretima, ne samo kad radite mantre. Na primer, svako veče radimo Khaita plesove. Oni nisu neka određena Dzogćen praksa, nego su vežba za biti prisutan. Ako znate kako biti prisutan, plešete i uvežbavate vašu prisutnost i to je automatski Dzogćen praksa. Nema razlike između sedeti negde sat vremena i raditi thun praksu i plesati Khaita ples. Većina ljudi to ne razume. Ali princip integracije u pokret je veoma važan u Dzogćen učenju.

Na primer, možete da pomislite: „Ja sam sad Dzogćen praktičar, šta bi trebalo da radim?“. Trebalo bi da radite Ati gurujogu i da se trudite da budete u stanju kontemplacije svakog trenutka što je više moguće. To je stvarno put realizacije. Ali kad niste u stanju kontemplacije, tada pokušajte da budete prisutni. Ako to uspete, tada ćete biti Dzogćen praktičar. Zašto? Zato jer znamo da je princip Dzogćen učenja da budemo zauvek u stanju kontemplacije, našoj pravoj prirodi. Da bismo imali tu mogućnost treba da integrišemo sve aspekte našeg tela, glasa i uma. Intelektualno možemo da razumemo šta treba da radimo u Dzogćen učenju, ali praktično to nije baš lako sa svim našim fizičkim ograničenjima. Ali je lakše ako koristimo sve aspekte našeg glasovnog i energetskog nivoa, a još lakše ako koristimo i mentalne koncepte. Dakle, biti prisutan ima veze sa našim mentalnim sklopom. To je prva metoda koju možemo da ugradimo u stanje kontemplacije.Kako se više upoznajete s time, tako se otvara mogućnost da postepeno integrišete i aspekt glasa. Kada postignemo da integrišemo  u potpunosti sve telesne, glasovne i mentalne aspekte, u Dzogćen učenju to se naziva ting ‘dzin khor yug chen mo. To znači život je potpuna kontemplacija. Iako živite fizički život u ljudskom telu, vaše pravo stanje je Samantabhadra. Tako kaže Dzogchen Dra Thalgyur tantra.

Dakle, ovo je veoma važno i pokušajte da upamtite. Najmanje što mogu da se nadam za sve moje učenike – da će naučiti Ati gurujogu i kako biti prisutan. Ako se to desi do kraja ritrita kad pođete kućama, ja ću biti veoma srećan. A vaš život će se automatski promeniti. Neki ljudi kažu: „Sledim tvoje učenje i potpuno si promenio moje razmišljanje i moju situaciju“. To nije tačno. Ja nisam ništa menjao za vas. Samo sam vas naučio da shvatite kako da integrišete Dzogćen učenje. Kad ste to shvatili i bili prisutni, sada se osećate opušteno. Pre ste imali toliko problema, imali ste osećaj da vam je život veoma težak, ali sada osećate da vam je život više harmoničan i ne baš težak. Čini vam se da sam vas ja promenio, ali promenili ste se sami. To je efekat Dzogćen učenja. To je ono što svakoga molim da upamti, da ne zaboravi. Ako ste naučili nešto o rushenu, to je fantastično, to je dobro. Kad imate vremena i prilike pokušajte to da primenite. Na taj način, na primer, možete da razumete razliku između uma i prirode uma. 

Transcribed by Agafonova Polina 
Edited by Liz Granger

Preveo: Ljubomir Vrbanec

Novosti: